1
Већ златно Сунце тоне
И стаје труд и рад,
Свуд мрачни сен се шири —
Над шумом, пољем сад...
Са паше стадо иде
И жури одмору —
(:Њих сто је јутрос било,
Да л’ све су сад још ту?:)
Припев
О душо, да л’ у тами сад
Ти живиш, где је грех и јад?
Сад Исус нежно зове те,
О, дођи к Њему, спаси се!
О, врати се у Очев дом,
Пастиру своме великом!
О, не оклевај даље ти
На рубу пропасти!
2
Тај Пастир стадо воли
И сваку овцу зна;
Он с љубављу их броји
Да свакој одмор да!
А гле, сад нема једне,
И Пастир пође сам
(:У мрачну шуму страшну
Да овцу нађе там!:)
3
Он оде сад у гору,
Где вреба гробни сен,
У трње и над понор,
Да отме гробу плен!
Да једну овцу спасе,
У понор сиђе к њој,
(:Изнесе је из јаме,
У тор је врати свој!:)
© Ова химна је заштићена копирајтом.
Отварамо химну.
Молимо сачекајте...
